EnglishMermer i granit
Mermer je cenjen vec hiljadama godina po svojoj prirodnoj lepoti, velikoj raznolikosti boja, lakoj obradi i visokom sjaju, zbog cega je postao najznacajniji gradevinski materijal za oblaganje enterijera. Vec dugo se koristi kao kljucni element za potrebe uredenja i odlican je postavljen bilo gde i u bilo kom prostoru, jer odiše luksuzom.
Nastao je metarmofozom krecnjaka i dolomita.Tekstura mermera zavisi od forme, velicine i ujednacenosti zrna koje mogu biti jedva vidljive pa do nekoliko milimetara. Za finu obradivost najpogodniji su oni cija je velicine zrna precnika oko 1mm. Razlikuju se sitnozrni i krupnozrni mermeri sa nejednakom ili ujednacenom velicinom zrna.Razlicite primese mermeru daju odredenu boju: ugljene materije daju mermeru plavicastu, sivu ili crnu boju. Oksid gvožda daje žutu ili crvenu boju. Bez primesa su mlecno bele boje, a od primesa mogu biti najrazlicitije obojeni, i to jednobojno ili šareno. Lepo i lako se obraduju, odlicno glacaju i poliraju. Ako su pigmenti organskog porekla izloženi atmosferiliju brzo blede, pa se mora voditi racuna pri izboru materijala za spoljnu obradu. U vidu primesa u mermeru mogu se naci: kvarc, liskun, epidot, klorit, grafit. Dodavanje bojenih sastojaka u mermer utice na njegov lepši i atraktivniji izgled, kao što je ucinjeno na mermeru iz Pantelikona dodavanjem sadržaja od 0.12% limonitske primese, cime se dobila boja slonove kosti. Ukoliko mermeri sadrže ljuspice liskina zovu se eiplini, a sa primesama serpentima ofikaleiti.Primena mermera u obradi enterijera je veoma velika i raznolika. Može se koristiti kao materijal za oblaganje podova, zidova, stubova, kamina, kuhinjskih površina…
Granit je ucestao i veoma raširen tip kiselih intruzivnih magmatskih stijena. Obicno su srednje do krupno kristalasti, a mogu biti ružicasti do tamnosivi, što ovisi o njihovom hemijskom i mineralnom sastavu. Obicno se pojavljuje u obliku batolita, koji grade citave kontinente. Ponekad ga možemo nacu u cirkularnim depresijama okruženim lancem brežuljaka formiranim metamorfnom aureolom – hornfelsom, koji nastaje na kontaktu vruceg intrudirajuceg magmatskog tela i okolne stenske mase.Granit je gotovo uvek masivan, cvrst i tvrd, zbog cega je vrlo raširena njegova upotreba kao gradevinskog (tehnickog) i arhitektonskog (ukrasnog) kamena. Prosecna gustina granita je 2.75 g·cm-3, ali varira od 1.74 g·cm-3 do 2.80 g·cm-3. Rec granit potice iz latinskoga jezika, što upucuje na krupnozrnatu strukturu te kristalinske stene.
Šta je mermer?
Mermer je tipična para stena, nastala regionalnim, ređe kontaktnim metamorfizmom krečnjaka ili dolomita. Postoje, dakle, kalcitski i dolomitski mermeri. Strukture su granoblastične, a teksture masivne, retko donekle uškriljene ili trakaste. Boja čistih mermera je bela, ali, s obzirom da je često prisustvo primesa, mogu da budu crveni, sivi ili crni. Eventualno prisustvo glina u krečnjacima imaće za posledicu pojavu mermera sa liskunima – cipolina.Mermer je stena sa značajnom primenom. Traženi je arhitektonski i skulptorski kamen, ali se ispucale partije koriste kao tehnički kamen. Mlevenjem čistih kalcitskih mermera dobija se fina kamena prašina sa upotrebom u hemijskoj, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.Zahvaljujući svojoj priirodnoj lepoti, velikoj raznolikosti boja, lakoj obradi i visokom sjaju mermer, je najzahvalniji građevinski materijal za oblaganje enterijera.Fizičke osobine mermera su relativno mala tvdoća (3-4 po Moss-ovoj skali, gustina oko 2 g/cm3), tako da su mermeri porozni materijali, koji nisu otporni na habanje pa se ne preporučuju podnom oblaganju gde je velika frekvencija ljudi i tehnike.
Šta je granit?
Granit je dubinska magmatska stena. Široko je rasprostranjen u zemljinoj kori. Nastao je hlađenjem i učvršćenjem užarene magme u unutrašnjosti Zemlje. Jedan je od najtvrđih materijala. Pošto je čvrst i otporan materijal često se koristi u građevinarstvu. Stari Egipćani su ga koristili za izgradlju obeliska. Prosečna gustoća granita je 2750 kilograma po metru kubnom. Reč granit dolazi od latinske reči granum, koja znači zrno.Granit se može uglačati do visokog sjaja, zbog toga je estetski jako prihvatljiv materijal. Granit se danas mnogo koristi za oblaganje spoljašnjih zidova na građevinskim objektima i kao podni kamen u javnim i komercijalnim zgradama i spomenicima. Pojavom kiselih kiša granit je postao pogodniji od mramora, jer je izdržljiviji.Često se koristi u kuhinjama kao gornja površina na kojoj se radi , jer je jako trajan materijal sa lepim estetskim izgledom. Odlikuje se izuzetno velikom otpornošću na habanje, čvrstoćom i trajnom politurom. Koristi se i za kamene kocke i ivičnjake na cestama, za oblaganje tunela, za postolja spomenika.
